Većina nas spremna je da “čkilji” i odmahuje rukom i pripiše problem sa vidom umoru ili starenju, jer ne prepoznajemo ozbiljnost problema. Digitalni svet u kojem živimo konstantno izlaže naše oči naporu – tome posebno doprinose ekrani i plavo svetlo koje emituju. Takođe, problemi sa vidom mogu biti i prvi simptomi ozbiljnijih zdravstvenih oboljenja poput dijabetesa, hipertenzije ili neuroloških poremećaja.
Koliko su danas naše oči opterećene, govore i podaci Svetske zdravstvene organizacije, da skoro tri milijarde ljudi širom sveta ima određeni problem sa vidom, dok čak milijardu i po ljudi ne koristi odgovarajuće korektivne naočare ili sočiva. Upravo to ukazuje da su redovni pregledi ključni u ranom otkrivanju dioptrije i njenoj korekciji, kao i u pravovremenom reagovanju na razna stanja kao što su glaukom, katarakta ili makularna degeneracija.
Naravno, ne treba trčati lekaru za svaku sitnicu, ali ne treba ni ignorisati probleme sa vidom, jer tako samo može doći do pogoršanja bolesti, što može otežati dalje lečenje, posebno kod ozbiljnijih stanja.
Najčešći simptomi problema sa očima
Problemi sa očima najčešće počinju suptilno. Ipak, potrebno je obratiti pažnju na rane znakove koji mogu ukazivati na pojavu dioptrije ili na neku ozbiljniju bolest.
Peckanje, iritacija i svrab očiju, kao i česte glavobolje ili bolovi u vratu verovatno su posledica dugotrajnog izlaganja ekranima. Ova bolest zove se “digitalni zamor očiju” i danas je veoma česta kod većine ljudi. Stručnjaci preporučuju balans u korišćenju tehnologije, pravljenje čestih pauza, ali i korišćenje očnih kapi, koje će dodatno navlažiti oko. Svakako, optičarske radnje nude i mogućnost naočara sa specijalnim staklima, koje imaju filter za plavo svetlo. Osim što će smanjiti zamor, ovaj vid naočara doprineće i boljem fokusu.
Zamagljen vid može biti i znak preopterećenosti oka, ali ukoliko simptomi ne jenjavaju, to može ukazivati i na početak kratkovidosti, dalekovidosti ili astigmatizam. Takođe, to može biti i simptom ozbiljnijih stanja kao što je katarakta. Osetljivost na svetlo, iritantan svrab, cvrenilo, suzenje i otok mogu ukazivati na infekciju oka, dok “plutajući” oblici i bljeskovi svetlosti mogu ukazivati na promene u mrežnjači, što može uključivati i ozbiljna stanja poput ablacije mrežnjače.
Svakom od ovih simptoma treba pristupiti sa punom pažnjom, što znači da je potrebno zakazati oftalmološki pregled. Samo lekar može utvrditi u čemu je tačno problem – zato umesto da nagađate, svratite do najbliže optičarske radnje i zakažite pregled. Naravno, nemaju sve optičarske radnje mogućnost pregleda, ali vas svakako mogu posavetovati i uputiti kod stručnjaka.
Optičarske radnje – više od izbora naočara
Optičarske radnje uglavnom nude i oftalmološki pregled, koji je brz, jednostavan, a efikasno može rešiti problem sa vidom, te poboljšati kvalitet života. Svakako, ukoliko ste pregled radili na nekom drugom mestu, sledeći korak jeste korekcija vida, odnosno kupovina korektivnih pomagala – naočara ili sočiva. Tu optičarske radnje igraju ključnu ulogu, jer vas stručno osoblje može dodatno posavetovati, kako biste pronaši najbolje rešenje za sebe.
Moderni optičarski uređaji omogućavaju precizno merenje dioptrije i personalizaciju naočara, što je ključno za udobnost i kvalitet vida. Čak i ukoliko nemate dioptriju savete za poboljšanje fokusa i odmora očiju, možete dobiti od stručnjaka iz optičarske radnje, koji vam može preporučiti određene kapi ili tehnike za odmor, kao i određena pomagala poput naočara sa filterom za plavo svetlo.
Danas je optika veoma uznapredovala, pa postoje i naočare izrađene od specijalnih, veoma laganih materijala koje neće stvoriti dodatna opterećenje. Svakako, velik izbor modela, koje nude optičarske radnje, pomoći će vam da pronađete najbolje rešenje. Dodatno, svi oni koji više preferiraju sočiva, mogu se posavetovati oko njihove upotrebe, kao načina čuvanja.
Nemojte zaboraviti ni na to da su kvalitetne sunčane naočare veoma bitne, jer one štite od UV zračenja, koje može imati posebno negativne posledice po vid. Samo optičarske radnje nude kvalitetna sunčana stakla, koja će provereno dobro uticati na očne mišiće, te neće stvarati dodatna opterećenja koja mogu dovesti do pojave ili pogoršanja dioptrije.
Koliko često treba ići na pregled?
Većina misli da na očni pregled redovno idu samo osobe koje imaju neki problem ili dioptriju. To ipak nije tačno, kažu stručnjaci.
Decu bi na prvi pregled vida trablo odvesti već sa tri godine, a zatim redovno tokom školovanja. Danas je to posebno važno, obzirom da su deca od rođenja izložena ekranima i tehnologiji. Takođe, problemi sa vidom često mogu dovesti i do problema u učenju, pa je rana detekcija ključna. Kod odraslih, koji nemaju problem sa vidom, preporučuje se da se pregled obavi jednom u dve godine preventivno, dok je nakon četrdesete godine, zbog rizika od glaukoma, katarakte i drugih oboljenja, potrebno da se taj pregled obavi jednom godišnje.
Oni koji već imaju dioptriju ili neki problem sa vidom, potrebno je da se redovno kontrolišu, prema dogovoru i savetima oftalmologa, u zavisnosti od situacije i problema. Takođe, osobe koje imaju visok krvni pritisak, dijabetes i slična stanja zahtevaju češće kontrole, obzirom na to da ove bolesti mogu značajno uticati na vid.
Naravno, prevencija je ključna zato treba voditi računa i o hidrataciji, pravilnoj ishrani i unosu vitamina, posebno A, C i E, kao i namirnica poput ribe, spanaća i šargarepe. Važno je i da što više vremena provodimo na otvorenom, te da pazimo na pravilno osvetljenje dok boravimo u zatvorenim prostorijama. Odmor od ekrana jednako je važan, pa se preporučuje pravljenje manjih pauza, posebno tokom radnog vremena.