Uspostavljanje balansa između roditeljstva i karijere svakako predstavlja jedan od najvećih izazova za savremene partnere. Danas, kada su svi povezani putem pametnih uređaja, i kada se često na poslu zahteva konstantna dostupnost za radne zadatke, održavanje porodičnog života može biti jako teško.
Roditelji su tako često stavljeni u situaciju da moraju da biraju između provođenja vremena sa sopstvenom decom i posla, što u svakom slučaju dovodi do stresa ili osećaja krivice. Ipak, uz dobru organizaciju, kao i druge elemente poput podrške porodice i međusobnog uvažavanja partnera, moguće je uskladiti i privatnu i profesionalnu ulogu.
Podrška može dolaziti iz različitih izvora, a pomoć koju dobijaju će uvek biti cenjena u izazovnim trenucima. Tako, mrežu podrške mogu činiti institucije poput privatnih vrtića, ali i članovi porodice, sestre, braća, bake i deke…
Organizacija vremena
Ključna veština koja omogućava roditeljima da izbalansiraju profesionalne obaveze i porodični život, jeste upravo organizacija vremena. Prvenstveno, važno je postavljanje jasnih prioriteta i granica, kako bi planiranje bilo što efikasnije.
Planiranjem svakodnevnih zadataka, vreme se može rasporediti tako da budete produktivni na poslu, a u isto vreme posvećeni porodici. Tu od pomoći mogu biti kalendari, planeri, aplikacije za organizaciju, ili pak jednostavna lista sa nabrojanim obavezama.
Ti mali koraci osiguravaju da nijedna aktivnost ne bude propuštena ili zaboravljena. Takođe, jednostavni alarmi na telefonu mogu mnogo toga učiniti. Potom, neke male rutine, kao što je planiranje obroka ili jednostavan raspored aktivnosti za decu, mogu odjednom smanjiti stres.
Kada su u pitanju obaveze koje nisu prioriteti, važno je naučiti sopstvene granice i poštovati ih. To podrazumeva da kažete ,,ne“ kada je to potrebno, kako biste ostali dosledni sebi. U planeru mora postojati i vreme za sebe, pa kako ne bi došlo do sagorevanja, važno je poštovati sopstvene potrebe.
Privatni vrtići – fleksibilnost za zaposlene
Privatni vrtići su sve popularniji izbor za sve one koji su zaposleni, upravo zbog toga što nude potrebnu dozu fleksibilnosti koja je neophodna. Za razliku od državnih ustanova, privatni vrtići uglavnom imaju mnoge druge programe koji se pokazuju kao bolji.
Ti programi u privatnim vrtićima omogućavaju roditeljima da usklade radno vreme na poslu sa potrebama deteta. Podrazumevaju produženi boravak, pa kada je obaveza previše, moguće je povremeno dete ostaviti duže u privatnom vrtiću.
Takođe, moguće je prilagođavanje dolazaka i odlazaka, što je posebno korisno kada je potrebno uskladiti vreme sa odlaskom na posao. U privatnim vrtićima, detetu su omogućene razne stimulativne aktivnosti koje ga animiraju i čine boravak lepšim.
Privatni vrtići imaju manje grupe dece, što znači i individualan pristup vaspitačica koje mogu veću pažnju posvetiti svakom detetu. Kada im je posvećena veća pažnja, moći će brže da napreduju. Nalazeći se u podsticajnom okruženju, kao što je privatan vrtić, najmlađi su deo pažljivo isplaniranog obrazovnog programa.
Rad od kuće – prednosti i nedostaci
Od početka pandemije, rad od kuće je postao sve češći, pa tako je mnogim roditeljima olakšano. Jedna od glavnih prednosti je upravo fleksibilnost pri organizovanju čitavog radnog dana. Na taj način se ne napušta kuća, odnosno štedi se na vremenu koje se može iskoristiti za druge kućne obaveze.
Naravno, druga prednost je više vremena za trenutke sa decom, ali i prilagodljivost za obavljanje radnih zadataka, pa se tako porodične obaveze i profesionalan život mogu efikasnije kombinovati.
Međutim, rad od kuće nosi i brojne izazove – prvi je problem balansiranja i uspostavljanja jasne granice između privatnog života i samog posla. Zatim, teže je koncentrisati se kada su najmlađi prisutni i prave buku ili iziskuju pažnju.
Takođe, pošto su dom i posao u istom okruženju, isključivanje nekada može biti posebno teško, što može povećati rizik od profesionalnog sagorevanja, pa je i ovde potrebna dobra organizacija i usklađivanje obaveza.
Podela odgovornosti u roditeljstvu i šira mreža podrške
Kako bi porodični život bio skladan, potrebno je da oba roditelja koja su zaposlena pronađu ravnotežu koja im odgovara. Kada se obaveze dele ravnomerno, neće biti mesta za konflikt i dodatni stres. Smanjuje se pritisak samo na jednog roditelja, a deca imaju dobar primer zajedništva.
Kada je komunikacija jasna, a svačije potrebe ispoštovane, svi zadaci će se ispuniti, ali i uloge u okviru same porodice. Potreban je dogovor – ko će voditi dete u školu, ko će pomagati sa domaćim zadacima, pripremom obroka, čišćenjem itd.
Kada se odgovornosti rasporede ravnomerno, i partnerski odnos će biti jači, a osećaj podrške i uvažavanja na mnogo višem nivou. Ovakav model podrazumeva da se nijedan roditelj ne opterećuje preko sopstvenih granica, kako bi na pravi način bio prisutan u svakom aspektu.
Pored uže porodice, od velike pomoći može biti i šira, pa tako članovi mogu pomoći da se što više skloni opterećenje, a da detetu ne fali pažnje. Pored čuvanja, oni mogu pomoći pri obavljanju drugih poslova i na taj način smanjiti stres.